Готово да нисмо осетили како су брзо прошле скоро две недеље. Из дана у дан, ученици су упијали нова знања, истраживали, вежбали, а онда смо одлучили да овај последњи радни дан посветимо провери знања и вештина које су стекли током боравка на стручној пракси у Солуну. Отишли смо корак даље и уместо да и данас уче од својих ментора ученици су изабрали да сами једни другима буду учитељи. Будући да наши ученици у својој школи похађају три различита смера – дизајн конфекције, галантерије и обуће, добили су прилику да удруже своја досадашња знања са новим искуствима и да својим друговима који похађају различите смерове буду водичи кроз креативну надградњу – интегрисање различитих сектора модног дизајна у једну неодвојиву целину. Било је симпатично посматрати радост на лицима ученика који су до сада у школи учили искључиво да дизајнирају, моделују и израђују модну конфекцију, док су их њихови другови са смера за дизајн обуће водили до настанка њиховог сопственог првог модела ципеле. Други су пак, добивши одрешене руке да реализују нешто по сопственој замисли, ужурбано прикупљали и сортирали делове коже и крзна, консултовали сеса својим искуснијим друговима у вези са појединостима из струке и вредно приањали на рад за машинама, не би ли израдили што више комада које ће са собом понети као сувенир и као пример колико су овладали новом умећима. Био је то изванредан пример вршњачког учења.
Након завршетка обуке разговарали смо о утисцима, постигнућима и бенефитима које им је донело учешће у Еразмус плус пројекту. Ако би требало да сажмемо читаво мноштво њихових запажања и утисака у неколико кратких реченица, могли бисмо једноставно да позајмимо оне тврдње које су најчешће понављали: -Сада сам много спремнија и храбрија да идем у сусрет својим плановима за будућност. -После овог пројекта много шире гледам на живот и значај својих одлука у њему. -Мислим да ћу поново размислити о свом школовању, јер ми се сада отварају могућности на које нисам рачунала. -Посебно сам задовољан што сам имао прилику да испробам рад на савременим машинама; сада све изгледа много лакше. Ко зна, можда ћу ускоро и сам имати овако нешто. -Први пут сам детељно проучила целокупан процес производње и сагледала начин на који функционише једнао предузеће. Можда бих и сама могла да будем добар предузетник, то ми више не изгледа тако неизводљиво. -Сада сам потпуно сигуран да ћу се бавити модним дизајном, али на другачији, свеобухватнији начин. Мислио сам да дизајн обуће и није нека нарочита ствар, а сада сам просто фасциниран. Бићу дизајнер који ради све што има везе са модом. -Нисам ни слутила колико тога могу сама. Поносна сам на себе. И захвална сам за прилику коју сте ми пружили. -Пропричала сам енглески! А и грчких речи сам пуно научила, а мислила сам да немам талента за језике... Из свега овога можемо закључити да је све што су, на различитим плановима, наши ученици искусили током ове две недеље, било веома подстицајно, да их је подстакло на сазревање, освестило и припремило не само за озбиљније и одговорније планирање каријере, већ и за самостални лични развој и изградњу целовите и успешне личности. Припремајући се за долазак у Солун, уз сва друга лепа очекивања, радовали смо се и посети некој школи у којој се средњошколци припремају за исте или бар сличне делатности као и наши ученици. Наш љубазни домаћин, господин Бабис Синани, веома се потрудио да нам удовољи, али на наше изненађење, није пронашао школу која образује кадрове у подручју модног дизајна, а нарочито дизајна и занатства специјализованог за рад са кожом. С обзиром на то да је солунска регија позната управо по кожарској индустрији, ова информација нам је била потпуно неочекивана. У неку руку, били смо и поласкани сазнањем да је Србија једна од ретких земаља у окружењу у којој постоји школа која у свом програму обједињује цео процес – од модног дизајна, преко конструкције и моделовања одевних предмета, обуће и галантеријских производа, до практичне реализације ученичких креација у школским радионицама. Επαγγελματικό Λύκειο Συκιές (Политехничка школа Сикиес) је мала школа коју похађа 190 ђака у четири образовна профила: смер за информационо-комуникационе технологије, микробиолошки смер, електротехнички и медицински смер. У оквиру обавезна три разреда средње школе, први разред има општеобразовни карактер, а у другом и трећем се изучавају струке. Четврти разред се уписује накнадно и подразумева девет месеци практичне обуке у предузећима или здравственим установама (у зависности од усмерења), уз један дан теоријске наставе недељно. Будући да је нас веома занимала област каријерног вођења и саветовања ученика, имали смо утисак да смо својим питањима мало изненадили своје предусретљиве домаћине. Руковођени сопственим примером, у ком постоји тим наставника који се бави каријерним вођењем и саветовањем и чији рад координира школски психолог, очекивали смо да ће нас о свему поближе упутити у педагошко-психолошкој служби школе. Међутим, сазнали смо да такве службе, као стално запослене, у грчким школама не постоје. Наиме, постоје школски психолози, али они раде при школским управама и обилазе по неколико школа у граду три пута недељно или када се за то укаже нека ванредна потреба. Каријерно вођење у школама своди се на опредељивање ученика за смерове које ће похађати након првог разреда средње школе и на посете сајмовима образовања или запошљавања пред крај школовања. Оно што је у школи коју смо посетили такође различито од рада у нашим средњим стручним школама је начин организовања практичне обуке. Професионална пракса у грчким школама организује се искључиво у добро опремљеним школским кабинетима и лабораторијама. Медицинске сестре и будући лаборанти, на пример, током прве три године школовања не посећују здравствене установе и лабораторије, већ ту прилику добијају тек ако упишу четврти разред (или приправнички стаж, како се та година школовања још назива). Сазнавши ову информацију схватили смо зашто су запослени у компанијама, у којима наши ученици тренутно похађају стручну праксу, у почетку били подозриви и показивали страх да ће се наши ученици повредити или начинити неку штету на њиховој скупој опреми и машинама. Међутим, искуство које су (током наставе у блоку у београдским предузећима која се баве израдом производа од коже) наши ученици стекли кроз досадашње школовање, макар оно било и мало, допринело је да се веома лако уклапају у индустријско радно окружење и да не осећају страх у сусрету са модерном опремом какву у својим школским радионицама немају, већ само изазов и спремност да се опробају у бројним производним операцијама. Ипак, били смо почаствовани што су нам омогућили да присуствујемо часовима и видимо из прве руке како изгледа настава у једној средњој стручној школи изван наше земље. Επαγγελματικό Λύκειο Συκιές (Политехничка школа Сикиес) је једина школа у Солуну која ради после подне, а разлог томе је структура њених ученика. Наши ученици су били донекле збуњени када су међу ученицима свог узраста видели и знатно старије особе. Директор школе Стелиос Бултадакис објаснио нам је да је реч о специфичној врсти образовне инклузије у којој је особама, које из неких разлога нису завршиле школовање заједно са својом генерацијом (или пак желе да се преквалификују), омогућено да наставу похађају као редовни ученици и стекну квалификације без којих иначе не би могле пронаћи запослење на савременом тржишту рада. Осим тога, школа је отворена и за изнклузију лица избеглих са зараћених подручја, чија је старосна структура такође врло разноврсна. На тај начин школа даје допринос развоју и усмеравању каријере и оне категорије људи који су се, услед животних околности, нашли на маргинама друштва. Сусрет са једним грчким лицејем, како се овде називају средње стручне школе, био је веома користан за нас. Имали смо прилику да прикупимо мноштво информација, утисака и запажања, да упоредимо два образовна система и добијемо неке лепе идеје о унапређивању и уређењу радног окружења у својој школи. Након одласка из школе, сви су се сложили да је најснажнији утисак на њих оставио креативни печат који су ученици дали радном простору. У школи придају велики значај културном освешћивању и креативном изражавању ученика, па су најталентованији међу њима све учионице осликали фрагментима дела својих омиљених авангардних сликара. Пожелили смо да нешто слично урадимо по повратку у своју школу.
Компанија Бакалис производи женску обућу од коже виског квалитета израде, а за атрактиван изглед задужен је уигран дизајн тим на челу са господином Димитрисом. Сваке године креирају се четири колекције, по једна за свако годишње доба, које се производе у мањим, средњим и већим серијама (100, 300, 1500) у зависности од одговора тржишта и купаца који дистрибуирају Бакалис обућу широм Грчке. Посета је отпочела обиласком дизајн студија у којем нам је дизајнер Димитрис показао како компјутерски конструише шаблоне и припрема за кројење на ласерској машини. Поред техничког дела процеса који нам је подробно објашњен, од исртавања шаблона на оптичкој табли, припремања, паковања и слања готових фајлова у програм машине за ласерски рез, преко активирања програма, стартовања и пуштања машине у рад, до добијања готових искројених делова, успут смо откривали различите детаље у процесу израде који обућу чине удобнијом и естетски складнијом. На почетку вођења кроз производни процес, наши ученици су имали прилику да се опробају у раду на машинама за истањивање коже, након чега је уследио читав низ других операција које смо испратили посматрајући (кројење, лепљење, ојачавање, шивење, стављање на пресе и калупе, брушење патоснице, фиксирање за ђонове, пеглање готове ципеле врелим ваздухом и ваљком, полирање, паковање,...). Највећу радост нашим ученицима представљала је шанса да се и сами опробају у управљању машином за ласерско кројење. Показали су се као брзи у учењу и за веома кратко време овладали су основним операцијама покретања, слагања кројних делова на радну површину коже уз максималну уштеду материјала и пуштања машине у рад, остваривши видљиве резултате у виду добро припремљених и исечених кројних делова који су успешно искоришћени у даљем процесу производње. У међувремену, упознали су се са најразличитијим врстама кожа коју компанија користи, па тако и научили, са различитих аспеката, понешто ново о њиховој употреби у производњи обуће. Говорили смо и о начину формирања велепродајних цена, али и о пласману и на тржиште. Господин Димитрис, рекао нам је шта мисли о свеукупној ситуацији на грчком тржишту и открио како успева да одражава своје пословање чак и када услови на тржишту нису сасвим повољни. На самом крају, посетили смо изложбено – продајни простор и упознали се са најновијом колекцијом Бакалис обуће, из прве руке. Посета фирми “МООDS SHOES“ донела је нам је нова сазнања о политици пословања и позиционирању на тржишту. Директорка фирме, са којом смо имали прилику данас да разговарамо, открила нам је због чега се њена фирма која постоји тек четири године, одлучила за производе популарних цена намењене широј потрошњи, иако има могућности да производи луксузну и скупљу обућу. Главни разлог је било безбеђивање конкуретности на тржишту. Такав пословни приступ подразумева различите компромисе који се понекад праве на уштрб квалитета, али њихова кућа је успела да направи добар баланс и очува квалитет уз популарне цене. Оно што карактерише производе МООDS SHOES је спој две особине – модеран дизајн и употреба еко коже коже, материјала који из дана у дан стиче популарност на неким од најразвијенијих, не само сиромашних тржишта. Мада је веома важна, нижа цена није примарна када се последице употребе коже у индустрији посматрају са становишта утицаја на животну средину. Фирма “МООD SHOES“ на овај начин даје свој допринос очувању природних ресурса. Као модерна фирма која настоји да послује са максималним уштедама, “МООD SHOES“ је оријентисана искључиво на онлајн продају, пласман и промоцију производа на друштвеним мрежама, а разговор о могућностима таквог пословања деловао је веома подстицајно на наше ученике, који, осим што овај пројекат користе за усавршавање у оквиру струке, уче и како се гради и развија каријера у савременим условима. Као и у свим претходним посетама солунским предузећима, најдрагоценији део радног дана за нас било је учествовање у целокупном процесу производње, почевши од студија за моделовање, до паковања у кутије и припремања за излазак на тржиште. Сазнали смо да ова фирма, у жељи да увек обезбеди свежу и стилски различиту понуду, нема трајно запослене дизајнере. Атрактивни дизајн обуће, намењен млађој женској популацији купује се од различитих дизјанера, у зависности од потреба сезоне и тренда, а на тај начин се ствара прилика да се сарађује са много различитих креативних лица у оквиру једне колекције. Ученици су видели како се у дизајну и моделовању користе савремени компјутерски програми, како се цртају и обликују кројне слике и припремају шаблони по којима ће се исецати делови обуће. Након шро су уз пратњу и објашњења директоке прошли кроз све фазе производње, опробали су се и сами у неколико операција. Припремали су кројне делове за лепљење и подавијање ивица, лепили бандаж трачице на ивице кројних делова, подлепљивали лепљиво платно и ојачање на специјалној машини и спајали искројене делове на машини за шивење. Након практичног рада и малог доприноса производном процесу, посетили смо и изложбени простор где смо се упознали са најновијом МООD SHOES колекцијом за лето 2019. Обогаћени новим искуством, ученици су и након одласка из овог предузећа разговарали о ономе што су у њему видели и чули. Причали су о сопственим визијама успешног пословања, о идејама које би они желели да остваре у будућноси и о томе како би се оне могле реализовати на најефективнији начин. Све то је добар показатељ колико је ова посета била успешна и подстицајна. Значајан и незаобилазан сегмент нашег Еразмус плус пројекта је упознавање са историјским, културним и природним знаменистостима солунске регије. Већ на улицама Солуна, током шетње у слободном времену, наши ученици су запажали мноштво појединости које су им побуђивале радозналост и о којима су желели да сазнају више. Понекад су се у ту срвху послужили Гуглом, али за непосреднији и дубљи приступ постарали су се наши љубазни домаћини. Њихова жеља да виде што више понекад је надмашивала оквире нашег програма, али наши партнери то нису доживљавали као додатни напор, већ само као радост и задовољство. За наставнице које су их пратиле то је био недвосмислен знак да су овакви пројекти вишеструко корисни јер не доприносе само усавршавању и развоју знања и вештина, већ у учесницима подстичу духовни раст и развој целовите личности. Археолошки музеј у Солуну Археолошки музеј у Солуну један је од највећих грчких музеја и централни музеј северне Грчке. Музеј је саграђен 1962. године и данас спада у најрепрезентативнија архитектонска остварења друге половине 20. века. Зграду је пројектовао познати архитекта Патроклос Карантинос, истакнути представник модернистичког покрета у грчкој архитектури. Збирке музеја садрже бројне артефакте који датирају од праисторијског доба до краја антике. Потичу са археолошких налазишта широм Солуна и градских околних подручја, као и читаве северне покрајине. Локалитети на којима су предмети проналажени су различити; била су то гробља, јавне зграде, приватне куће, виле... Као посетиоци, уживали смо у јединственим збиркама древних артефаката који су нас подстакли на дубље размишљање о богатој и узбудљивој историји Солуна и његове регије, а многе међу нама и инспирисали за нека будућа стваралаштва и креације у подручју сопствених будућих занимања. Поред бројних предмета различитих намена, које смо имали прилику да видимо, највеће одушевљење код ученика изазвао је сусрет са владарским златним крунама (венцима), израђеним најфинијим филигранским радом, које представљају неке од најрепрезентативнијих примерака јувелирског мајсторства кроз историју. Царске круне Филипа II Македонског и његове последње супруге, које смо видели у Вергини, чувају се у стриктним условима, с тога нисмо имали прилику да их фотографишемо, на велико разочарење наших ученика; овом посетом Археолошком музеју, ипак, добили шансу да са собом понесу део успомене – фотографије круна којима су били очарани. Неки од њих су остали надахнути и нестрпљиви да што пре своје нове инспирације преточе у будуће школске радове. Поред збирке златних венаца класичне и хеленистичке ере, видели смо и мноштво другог златног, сребрног и бронзаног накита, збирку сребрних и бронзаних посуда, предмете од дуваног стакла, зидне слике и збирку мозаика, скулптура, биста, портрета, металну збирку, збирку чувене грчке керамике, као и репрезентативне примерке македонског наоружања и веома велики број аутентичних примерака новца из читаве Македоније и остатка Грчке. Један од највреднијих експоната Археолошког музеја у Солуну је Дервенски Папирус, најстарија сачувана књига у Европи која датира између 340. и 320. године пре нове ере., пронађена на гробљу у Дервени, која је под заштитом УНЕСКО-вог програма „Сећање на свет“. Прошли смо кроз читаву поставку изложбе музеја, упознавши се са уметношћу и употребним предметима, који су нам дочарали далеке животе људи који су градили велику историју Грчке, али нас и надахнули идејама и инспирацијом. Сви аспекти старог грчког живота, од свакодневних активности и уређења покућинства, преко забаве и друштвеног живота, занатских вештина, вредновања умности и знања, витештва, религијских култова и погребних обичаја, до уживања у лепоти и високих уметничких остварења, попут хиљаде комадића слагалице, спајали су се ту пред нашим очима, омогућивши нам да истински разумемо зашто древну Грчку називају колевком европске културе. Ано ПолиПоглед на Солун са древних зидина солунске тврђаве и још једно лепо дружење са новостеченим пријатељима са Кипра. Еразмус плус дефинитивно руши границе и спаја људе на најлепши начин. Вергина и гробница краљеваНа слаповима ЕдесеИмали смо задовољство да, током свог боравка у Солуну, заједно са својом предусретљивим домаћинима и новостеченим пријатељима из две политехничке школе са Кипра, прославимо један од највећих националних празника у Грчкој – Дан независности, 25. март. На овај дан 1821. године грчки народ је подигао устанак и започео ослобађање из ропства под Отоманском империјом. Будући да је ово био празнични и нерадни дан, господин Бабис Синани, оснивач образовног центра ИПОДОМИ, постарао се да нам, заједно са својим сарадницима, приреди заиста незабораван доживљај – излет на слапове Едесе. Град Едеса смештен је подно Кајмакчалана, на око деведесет километара од Солуна, а нашироко је познат по чаробним водопадима истоимене реке. И његово име сасвим природно проистиче из пејзажа у којем се угнездио; у преводу, Едеса значи „кула на води“. Кажу да не постоји Грк који се макар једном није фотографисао пред овим величанственим слаповима, којима ни ми нисмо могли да одолимо, мада је узалудно покушавати да се камером ухвати и заустави оно неухватљиво, што само природа уме да створи. Било је скоро нестварно слушати хук моћних слапова који се скоро из самог центра града сурвавају низ литицу. Од својих домаћина и водича сазнали смо да је магична Едеса каква постоји данас последица једног разорног земљотреса који се догодио у 14. веку. Тада је река Едеса, која је са својих седам притока хранила језеро Агра, истиснута из свог корита и разгранала се кроз град стварајући неколико малих и два велика водопада, Каранос и Диплос. О нашој опчињености овом лепотом најлепше говоре наше бројне фотографије, али њихова величанственост може се доживети једино уживо. У парку природе Агиос НиколаусНа ЗејтинликуДирљиви сусрет са Српским војничким гробљем у Солуну и легендарним чика Ђорђем који нам је одржао незабораван час о страдањима и херојству српског народа. Ротонда и Галеријусов славолукПоглед са Беле кулеЦрква Светог ДимитријаМеђу првим споменицима који су обухваћени нашим програмом била је Црква Светог Димитрија. Ова црква представља најзначајнији споменик Солуна, не само из религијских, већ и због историјских и уметничких разлога. Посвећена је заштитнику града, Светом Димитрију и током свог постојања делила је судбину града одолевајући бројним недаћама и катастрофама које су обликовале не само њен визуелни идентитет, већ и значај за житеље Солуна. Иако је од свог настанка до данас претрпела бројне реконструкције и измене, она представља добар пример византијске архитектуре, па је ученицима послужила као узор за препознавање типичног византијског стила код бројних других грађевина са којима су се сретали. Црква припада раном византијском периоду у ком је, поред Константинопоља, Солун представљао важно културно средиште; грађена је и рушена више пута, почевши од 4. века, када је подигнута на темељима старог римског купатила, да би свој коначни облик добила у 7. веку. Но, њено страдање и обнављање се понављало кроз историју. У пожару 1917. у потпуности је изгорела, да би била реконструисана и рестаурирана 1926. Посебне драгоцености у њој представљају саркофаг са моштима Светог Димитрија, остаци мозаика из ранохришћанског периода и древна подземна крипта у којој је, по хришћанском предању, светитељ био заточен, мучен и где је положио живот за хришћанску веру 303. године. Од 1989. ово драгоцено здање налази се на листи светске културне баштине –УНЕСКО. Последњи дан прве радне недеље започели смо посетом радионици и showroom-у М&Ј Dermatine, фирме која има широк асортиман производа и у којој смо акценат ставили на галантеријске производе. Љубазни мајстор демонстрирао је израду шаблона женске ташне чврсте конструкције са капком, а потом су ученици имали прилику да се опробају у кројењу, лепљењу и подавијању ивица и шивењу ситне галантерије. Будући да су ученици до сада били усредсређени на креирању аутентичних производа, оно што су имали прилике да виде у овој радионици отворило им је нове перспективе; осим дизајнирања 2 до 3 колекције годишње, организовања модних ревија и промоција, Дерматина се бави и редизајном, који може бити веома уносна пословна пракса и приступ користан на више начина. Поред тога што редизајн представља једну од најпопуларнијих пракси у модној индустрији данас, јер отвара многа актуелна питања о одрживој моди и свести о очувању животне средине у хиперпотрошаком друштву, такође може представљати и добру пословну шансу. Ученици су слушали о томе како Дерматина користи ову могућност и у својој радионици за преправке даје нови изглед одећи којој је претила опасност да, будући модно превазиђена (или оштећена), упркос свом квалитету и могућности да дуго траје, заврши на депонији. Као пример редизајна једног оштећеног производа, посматрали смо процес бојења женских панталона природним пигментима. Сви ученици који су учествовали у кројењу и шивењу ситне галантерије, понели су своје производе као успомене на ову занимљиву и корисну посету. Данашњи дан је представљао бескрајно уживање за наше ученике, будуће младе дизајнере. У радионици породичне фирме Парјанас, угостио нас је љубазни домаћин, господин Доксис, који успешно води и развија бренд луксузне обуће од коже. С обзиром на то да се цео процес производње обавља искључиво као ручни рад, наше задовољство упознавања са једним овако деликатним процесом израде, било је непроцењиво. Дизајнер и директор фирме, господин Доксис, несебично је делио са нама тајне свог заната. Говорио нам је о умећу пословања и важности улоге дизајнера у процесу настанка нових производа. Свој посао описао је као љубав и страст према професији. По његовом мишљењу, успешног дизајнера данас мора да одликује пре свега непоколебљива намера да кроз непрестано учење и богаћење својих знања и интересовања развија своју креативност и спремност да усавршава своје предузетничке вештине у пословном свету који подразумева непрекидну борбу за простор на тржишту. Док нам је говорио о свом стваралачком надахнућу, сазнали смо да његов непресушни извор инспирације представља прошлост. Мотиве који га покрећу на стваралачку акцију најчешће проналази у историји уметности (сликарству, архитектури, музици, поезији,...). Али, колико год су машта и инспирација важне, подједнако је важно остварити везу између естетике и функционалности производа. То смо могли да видимо и на делу, јер је Доксис обућа савршен пример тог баланса. Слушајући га како говори о себи и својој професији, закључили смо да није довољан само таленат у подручју које смо изабрали за своју професију, већ је потребна истрајност воље и непрекидно неговање и развијање свестране личности. На самом почетку наше практичне обуке, имали смо прилике да пратимо како дизајнер лично ствара силуету и шаблон новог модела, откривајући нам своје тајне дугогодишњег искуства. Након тога, уследио је низ појединачних операција које смо будним оком испратили, почев од кројења основног и помоћног материјала, преко шивења, лепљења, брушења, стављања на калупе, прошивања, фиксирања пета, до финалне обраде - брендирања табанице и додавања декоративне позамантерије. Угођај је био потпун, а ми смо отишли задовољни и обогаћени новим искуством које нам је показало како је могуће остати свој и доследан у послу, стварајући завидне резултате на тржишту које данас не оставља много простора за мање прозвођаче који се труде да одржавају ниво квалитета у сваком сегменту свог пословања. Ученици су били инспирисани причом модне куће Доксис, пожелевши да и сами на свом путу каријерног развоја створе за себе пословни универзум који ће им причињавати професионални успех и задовољство у исто време. Обућа је одувек давала посебан печат сваком појединачном стилу одевања, па је с тога наша данашња посета двема великим фабрикама обуће у Солуну са разлогом жељно ишчекивана. Посетили смо породичну фирму "Крикет" и упонали се са једним озбиљним производним системом опремљеним најсавременијим машинама. У фирми која постоји као породично предузеће већ 70 година, имали смо прилику да се упознамо са комплетном технологијом израде Крикет производа, пратећи процес од идеје до реализације. Наши ученици, будући млади дизајнери, с пажњом су слушали речи искусних професионалаца који су им говорили о својим креативним процесима и свему што је потребно за настанак једне модне колекције обуће. Сазнали су да за бављење овим послом није довољан само таленат, већ је веома значајна и предузимљивост, истраживачки дух и упорност. У производном погону, упознали су се са свим машинама, њиховом наменом и начином функционисања у ланцу настанка једног пара мушке кожне обуће. Поред машина које се традиционално користе у индустрији кожне обуће, ученици су могли да виде и машине нове генерације са којима се до сада нису срели; посебну пажњу привукла им је машина за ласерско сечење кројних делова, помоћу које се, осим високог квалитета обраде, постиже и максимална уштеда материјала. Веома занимљива била нам је и преса која отискује различите текстуре на глаткој површини коже, стварајући мноштво нових могућности и варијација примене једног истог материјала. Посматрајући и опипавајући италијанску кожу А класе, која се користи за производњу Крикет обуће, наши ученици су могли да уоче шта је то што одређену категорију обуће чини висококвалитетним производом. Крикет представља добро познат бренд и ван границе Грчке, с тога нам је посета овој кући веома импоновала. Фирма "New Matic" бави се производњом женске обуће намење широј потрошачкој групи. Љубазни домаћини провели су нас кроз свој погон, а затим смо дуго и детаљно разговарали са директором и власником фирме о свему што је ученике интересовало. Директор нам је говорио о тренутној ситуацији на тржишту рада, о потребама послодаваца и статусу радника, младима у индустрији, ниској популарности професије, ефектима националних сајмова запошљавања, настојањима да се промовишу занимања у области кожарске индустрије, као и о будућности ове привредне гране на глобалном тржишту. |
АуториБранијета Конџуловић, проф. српског језика и књижевности Архива
October 2019
Категорије |