Значајан и незаобилазан сегмент нашег Еразмус плус пројекта је упознавање са историјским, културним и природним знаменистостима солунске регије. Већ на улицама Солуна, током шетње у слободном времену, наши ученици су запажали мноштво појединости које су им побуђивале радозналост и о којима су желели да сазнају више. Понекад су се у ту срвху послужили Гуглом, али за непосреднији и дубљи приступ постарали су се наши љубазни домаћини. Њихова жеља да виде што више понекад је надмашивала оквире нашег програма, али наши партнери то нису доживљавали као додатни напор, већ само као радост и задовољство. За наставнице које су их пратиле то је био недвосмислен знак да су овакви пројекти вишеструко корисни јер не доприносе само усавршавању и развоју знања и вештина, већ у учесницима подстичу духовни раст и развој целовите личности. Археолошки музеј у Солуну Археолошки музеј у Солуну један је од највећих грчких музеја и централни музеј северне Грчке. Музеј је саграђен 1962. године и данас спада у најрепрезентативнија архитектонска остварења друге половине 20. века. Зграду је пројектовао познати архитекта Патроклос Карантинос, истакнути представник модернистичког покрета у грчкој архитектури. Збирке музеја садрже бројне артефакте који датирају од праисторијског доба до краја антике. Потичу са археолошких налазишта широм Солуна и градских околних подручја, као и читаве северне покрајине. Локалитети на којима су предмети проналажени су различити; била су то гробља, јавне зграде, приватне куће, виле... Као посетиоци, уживали смо у јединственим збиркама древних артефаката који су нас подстакли на дубље размишљање о богатој и узбудљивој историји Солуна и његове регије, а многе међу нама и инспирисали за нека будућа стваралаштва и креације у подручју сопствених будућих занимања. Поред бројних предмета различитих намена, које смо имали прилику да видимо, највеће одушевљење код ученика изазвао је сусрет са владарским златним крунама (венцима), израђеним најфинијим филигранским радом, које представљају неке од најрепрезентативнијих примерака јувелирског мајсторства кроз историју. Царске круне Филипа II Македонског и његове последње супруге, које смо видели у Вергини, чувају се у стриктним условима, с тога нисмо имали прилику да их фотографишемо, на велико разочарење наших ученика; овом посетом Археолошком музеју, ипак, добили шансу да са собом понесу део успомене – фотографије круна којима су били очарани. Неки од њих су остали надахнути и нестрпљиви да што пре своје нове инспирације преточе у будуће школске радове. Поред збирке златних венаца класичне и хеленистичке ере, видели смо и мноштво другог златног, сребрног и бронзаног накита, збирку сребрних и бронзаних посуда, предмете од дуваног стакла, зидне слике и збирку мозаика, скулптура, биста, портрета, металну збирку, збирку чувене грчке керамике, као и репрезентативне примерке македонског наоружања и веома велики број аутентичних примерака новца из читаве Македоније и остатка Грчке. Један од највреднијих експоната Археолошког музеја у Солуну је Дервенски Папирус, најстарија сачувана књига у Европи која датира између 340. и 320. године пре нове ере., пронађена на гробљу у Дервени, која је под заштитом УНЕСКО-вог програма „Сећање на свет“. Прошли смо кроз читаву поставку изложбе музеја, упознавши се са уметношћу и употребним предметима, који су нам дочарали далеке животе људи који су градили велику историју Грчке, али нас и надахнули идејама и инспирацијом. Сви аспекти старог грчког живота, од свакодневних активности и уређења покућинства, преко забаве и друштвеног живота, занатских вештина, вредновања умности и знања, витештва, религијских култова и погребних обичаја, до уживања у лепоти и високих уметничких остварења, попут хиљаде комадића слагалице, спајали су се ту пред нашим очима, омогућивши нам да истински разумемо зашто древну Грчку називају колевком европске културе. Ано ПолиПоглед на Солун са древних зидина солунске тврђаве и још једно лепо дружење са новостеченим пријатељима са Кипра. Еразмус плус дефинитивно руши границе и спаја људе на најлепши начин. Вергина и гробница краљеваНа слаповима ЕдесеИмали смо задовољство да, током свог боравка у Солуну, заједно са својом предусретљивим домаћинима и новостеченим пријатељима из две политехничке школе са Кипра, прославимо један од највећих националних празника у Грчкој – Дан независности, 25. март. На овај дан 1821. године грчки народ је подигао устанак и започео ослобађање из ропства под Отоманском империјом. Будући да је ово био празнични и нерадни дан, господин Бабис Синани, оснивач образовног центра ИПОДОМИ, постарао се да нам, заједно са својим сарадницима, приреди заиста незабораван доживљај – излет на слапове Едесе. Град Едеса смештен је подно Кајмакчалана, на око деведесет километара од Солуна, а нашироко је познат по чаробним водопадима истоимене реке. И његово име сасвим природно проистиче из пејзажа у којем се угнездио; у преводу, Едеса значи „кула на води“. Кажу да не постоји Грк који се макар једном није фотографисао пред овим величанственим слаповима, којима ни ми нисмо могли да одолимо, мада је узалудно покушавати да се камером ухвати и заустави оно неухватљиво, што само природа уме да створи. Било је скоро нестварно слушати хук моћних слапова који се скоро из самог центра града сурвавају низ литицу. Од својих домаћина и водича сазнали смо да је магична Едеса каква постоји данас последица једног разорног земљотреса који се догодио у 14. веку. Тада је река Едеса, која је са својих седам притока хранила језеро Агра, истиснута из свог корита и разгранала се кроз град стварајући неколико малих и два велика водопада, Каранос и Диплос. О нашој опчињености овом лепотом најлепше говоре наше бројне фотографије, али њихова величанственост може се доживети једино уживо. У парку природе Агиос НиколаусНа ЗејтинликуДирљиви сусрет са Српским војничким гробљем у Солуну и легендарним чика Ђорђем који нам је одржао незабораван час о страдањима и херојству српског народа. Ротонда и Галеријусов славолукПоглед са Беле кулеЦрква Светог ДимитријаМеђу првим споменицима који су обухваћени нашим програмом била је Црква Светог Димитрија. Ова црква представља најзначајнији споменик Солуна, не само из религијских, већ и због историјских и уметничких разлога. Посвећена је заштитнику града, Светом Димитрију и током свог постојања делила је судбину града одолевајући бројним недаћама и катастрофама које су обликовале не само њен визуелни идентитет, већ и значај за житеље Солуна. Иако је од свог настанка до данас претрпела бројне реконструкције и измене, она представља добар пример византијске архитектуре, па је ученицима послужила као узор за препознавање типичног византијског стила код бројних других грађевина са којима су се сретали. Црква припада раном византијском периоду у ком је, поред Константинопоља, Солун представљао важно културно средиште; грађена је и рушена више пута, почевши од 4. века, када је подигнута на темељима старог римског купатила, да би свој коначни облик добила у 7. веку. Но, њено страдање и обнављање се понављало кроз историју. У пожару 1917. у потпуности је изгорела, да би била реконструисана и рестаурирана 1926. Посебне драгоцености у њој представљају саркофаг са моштима Светог Димитрија, остаци мозаика из ранохришћанског периода и древна подземна крипта у којој је, по хришћанском предању, светитељ био заточен, мучен и где је положио живот за хришћанску веру 303. године. Од 1989. ово драгоцено здање налази се на листи светске културне баштине –УНЕСКО.
0 Comments
Leave a Reply. |
АуториБранијета Конџуловић, проф. српског језика и књижевности Архива
October 2019
Категорије |