Припремајући се за долазак у Солун, уз сва друга лепа очекивања, радовали смо се и посети некој школи у којој се средњошколци припремају за исте или бар сличне делатности као и наши ученици. Наш љубазни домаћин, господин Бабис Синани, веома се потрудио да нам удовољи, али на наше изненађење, није пронашао школу која образује кадрове у подручју модног дизајна, а нарочито дизајна и занатства специјализованог за рад са кожом. С обзиром на то да је солунска регија позната управо по кожарској индустрији, ова информација нам је била потпуно неочекивана. У неку руку, били смо и поласкани сазнањем да је Србија једна од ретких земаља у окружењу у којој постоји школа која у свом програму обједињује цео процес – од модног дизајна, преко конструкције и моделовања одевних предмета, обуће и галантеријских производа, до практичне реализације ученичких креација у школским радионицама. Επαγγελματικό Λύκειο Συκιές (Политехничка школа Сикиес) је мала школа коју похађа 190 ђака у четири образовна профила: смер за информационо-комуникационе технологије, микробиолошки смер, електротехнички и медицински смер. У оквиру обавезна три разреда средње школе, први разред има општеобразовни карактер, а у другом и трећем се изучавају струке. Четврти разред се уписује накнадно и подразумева девет месеци практичне обуке у предузећима или здравственим установама (у зависности од усмерења), уз један дан теоријске наставе недељно. Будући да је нас веома занимала област каријерног вођења и саветовања ученика, имали смо утисак да смо својим питањима мало изненадили своје предусретљиве домаћине. Руковођени сопственим примером, у ком постоји тим наставника који се бави каријерним вођењем и саветовањем и чији рад координира школски психолог, очекивали смо да ће нас о свему поближе упутити у педагошко-психолошкој служби школе. Међутим, сазнали смо да такве службе, као стално запослене, у грчким школама не постоје. Наиме, постоје школски психолози, али они раде при школским управама и обилазе по неколико школа у граду три пута недељно или када се за то укаже нека ванредна потреба. Каријерно вођење у школама своди се на опредељивање ученика за смерове које ће похађати након првог разреда средње школе и на посете сајмовима образовања или запошљавања пред крај школовања. Оно што је у школи коју смо посетили такође различито од рада у нашим средњим стручним школама је начин организовања практичне обуке. Професионална пракса у грчким школама организује се искључиво у добро опремљеним школским кабинетима и лабораторијама. Медицинске сестре и будући лаборанти, на пример, током прве три године школовања не посећују здравствене установе и лабораторије, већ ту прилику добијају тек ако упишу четврти разред (или приправнички стаж, како се та година школовања још назива). Сазнавши ову информацију схватили смо зашто су запослени у компанијама, у којима наши ученици тренутно похађају стручну праксу, у почетку били подозриви и показивали страх да ће се наши ученици повредити или начинити неку штету на њиховој скупој опреми и машинама. Међутим, искуство које су (током наставе у блоку у београдским предузећима која се баве израдом производа од коже) наши ученици стекли кроз досадашње школовање, макар оно било и мало, допринело је да се веома лако уклапају у индустријско радно окружење и да не осећају страх у сусрету са модерном опремом какву у својим школским радионицама немају, већ само изазов и спремност да се опробају у бројним производним операцијама. Ипак, били смо почаствовани што су нам омогућили да присуствујемо часовима и видимо из прве руке како изгледа настава у једној средњој стручној школи изван наше земље. Επαγγελματικό Λύκειο Συκιές (Политехничка школа Сикиес) је једина школа у Солуну која ради после подне, а разлог томе је структура њених ученика. Наши ученици су били донекле збуњени када су међу ученицима свог узраста видели и знатно старије особе. Директор школе Стелиос Бултадакис објаснио нам је да је реч о специфичној врсти образовне инклузије у којој је особама, које из неких разлога нису завршиле школовање заједно са својом генерацијом (или пак желе да се преквалификују), омогућено да наставу похађају као редовни ученици и стекну квалификације без којих иначе не би могле пронаћи запослење на савременом тржишту рада. Осим тога, школа је отворена и за изнклузију лица избеглих са зараћених подручја, чија је старосна структура такође врло разноврсна. На тај начин школа даје допринос развоју и усмеравању каријере и оне категорије људи који су се, услед животних околности, нашли на маргинама друштва. Сусрет са једним грчким лицејем, како се овде називају средње стручне школе, био је веома користан за нас. Имали смо прилику да прикупимо мноштво информација, утисака и запажања, да упоредимо два образовна система и добијемо неке лепе идеје о унапређивању и уређењу радног окружења у својој школи. Након одласка из школе, сви су се сложили да је најснажнији утисак на њих оставио креативни печат који су ученици дали радном простору. У школи придају велики значај културном освешћивању и креативном изражавању ученика, па су најталентованији међу њима све учионице осликали фрагментима дела својих омиљених авангардних сликара. Пожелили смо да нешто слично урадимо по повратку у своју школу.
0 Comments
Leave a Reply. |
АуториБранијета Конџуловић, проф. српског језика и књижевности Архива
October 2019
Категорије |