Готово да нисмо осетили како су брзо прошле скоро две недеље. Из дана у дан, ученици су упијали нова знања, истраживали, вежбали, а онда смо одлучили да овај последњи радни дан посветимо провери знања и вештина које су стекли током боравка на стручној пракси у Солуну. Отишли смо корак даље и уместо да и данас уче од својих ментора ученици су изабрали да сами једни другима буду учитељи. Будући да наши ученици у својој школи похађају три различита смера – дизајн конфекције, галантерије и обуће, добили су прилику да удруже своја досадашња знања са новим искуствима и да својим друговима који похађају различите смерове буду водичи кроз креативну надградњу – интегрисање различитих сектора модног дизајна у једну неодвојиву целину. Било је симпатично посматрати радост на лицима ученика који су до сада у школи учили искључиво да дизајнирају, моделују и израђују модну конфекцију, док су их њихови другови са смера за дизајн обуће водили до настанка њиховог сопственог првог модела ципеле. Други су пак, добивши одрешене руке да реализују нешто по сопственој замисли, ужурбано прикупљали и сортирали делове коже и крзна, консултовали сеса својим искуснијим друговима у вези са појединостима из струке и вредно приањали на рад за машинама, не би ли израдили што више комада које ће са собом понети као сувенир и као пример колико су овладали новом умећима. Био је то изванредан пример вршњачког учења.
Након завршетка обуке разговарали смо о утисцима, постигнућима и бенефитима које им је донело учешће у Еразмус плус пројекту. Ако би требало да сажмемо читаво мноштво њихових запажања и утисака у неколико кратких реченица, могли бисмо једноставно да позајмимо оне тврдње које су најчешће понављали: -Сада сам много спремнија и храбрија да идем у сусрет својим плановима за будућност. -После овог пројекта много шире гледам на живот и значај својих одлука у њему. -Мислим да ћу поново размислити о свом школовању, јер ми се сада отварају могућности на које нисам рачунала. -Посебно сам задовољан што сам имао прилику да испробам рад на савременим машинама; сада све изгледа много лакше. Ко зна, можда ћу ускоро и сам имати овако нешто. -Први пут сам детељно проучила целокупан процес производње и сагледала начин на који функционише једнао предузеће. Можда бих и сама могла да будем добар предузетник, то ми више не изгледа тако неизводљиво. -Сада сам потпуно сигуран да ћу се бавити модним дизајном, али на другачији, свеобухватнији начин. Мислио сам да дизајн обуће и није нека нарочита ствар, а сада сам просто фасциниран. Бићу дизајнер који ради све што има везе са модом. -Нисам ни слутила колико тога могу сама. Поносна сам на себе. И захвална сам за прилику коју сте ми пружили. -Пропричала сам енглески! А и грчких речи сам пуно научила, а мислила сам да немам талента за језике... Из свега овога можемо закључити да је све што су, на различитим плановима, наши ученици искусили током ове две недеље, било веома подстицајно, да их је подстакло на сазревање, освестило и припремило не само за озбиљније и одговорније планирање каријере, већ и за самостални лични развој и изградњу целовите и успешне личности.
0 Comments
Leave a Reply. |
АуториБранијета Конџуловић, проф. српског језика и књижевности Архива
October 2019
Категорије |