На трећем огледном часу, одржаном за крај нашег пројекта, осврнули смо се на искуство и сусрет са новим технологијама са којима смо имали прилику да се сусретнемо током нашег боравка на стручној пракси у Солуну. Наиме, велико усхићењекод наших ученика представљали су дани које смо провели у фирмама Bacalis Collection и Kricket Shoes, где смо гледали, слушали и опробали се у руковању машинама за ласерско кројење, као и са компјутерским програмима за моделовање обуће.
Данас, у улози ученика - наставника, био је наш у ученик Иван који је, као и остали, врло био инспирисан искуством стеченим у поменутим фирмама. Час је отпочео уводном речју и обраћањем гостима, о нашем искуству и сусрету са машинама нових технологија, њиховој намени, предностима и адекватној употреби. Разговарали смо о значају оваквих машина у серијској производњи, убрзавању процеса рада, као и о одрживој употреби материјала, тачније максималном искоришћењу употребне површине коже. Иван је час припремио симулацију радне површине - природни облик већег комада кравље коже и кројне делове исцртане у компјутерском програму ФотоШоп. Покушаће да логичким слагањем, уз пропратна образложења, максимално искористи употребну површину одређене коже и тако предвиди искрајање што више делова, при чему ће отпадак коже учинити минималним. Припремљене шаблоне женске ташне, несесера и новчаника постављао је од најкрупнијих до најситнијих делова, размишљајући о најадекватнијој употреби одређених делова коже. За лице крупнијих комада предвидео је централније делове глатке површине, а ситније делове постављао је периферно на природним закривљењима облика коже. Такоће, говорио је о могућности употребе не тако репрезентативних површина, постављајући на њих ситније комаде шаблона предвиђене за унутрашње поставке делове. Овим поступком рационалног слагања - постављања шаблона, Иван је успео максимално да искористи површину задате коже и тако прорачуна могући утрошак за искрајање и реализацију 2 женске ташне, 5 несесера и 7 новчаника. Успут смо говорили и о значају учења нових програма за развој младих дизајнера, будућих професионалаца који би требало да буду носиоци нових вредности и пример промена у својој предстојећој стручној пракси. Час је био инспиративан и вишезначајан, како за наше ученике који још увек нису имали прилику да се сусретну са сличним, тако и за наше професоре који су били поносни на постигнућа наших ученика.
0 Comments
Приводећи свој пројекат крају, користимо прилику да своја искуства и знања стечена у Еразмус+ пројекту мобилности пренесемо још неком. Овога пута били су то посетиоци Сајма образовања и наставних средстава који се организује на Београдском сајму у од 23. до 27. октобра. У складу са слоганом овогодишњег сајма "Образована Србија, успешна Србија" и ученици и наставници Техничке школе за дизајн коже, промовисали су учење као целоживотни процес и указали на значај обука и усавршавања изван програма формалног образовања, у једном ширем међународном контексту. Наш Еразмус+ тим представио је свој пројекат "Стручна пракса и каријерно вођење у међународном окружењу", на штанду Министарства просвете, науке и технолошког развоја у хали 2 - ниво Б, 23. октобра од 15.00 до 15.45. На Cедница председништва Удружења текстилних и кожарских школа Србије, одржаној 9.маја 2019. године у Хемијско-техничкој школи у Суботици, наставници Тијана Милутиновић и Марија Величковић представиле су пројекат„Стручна пракса и каријерно вођење у међународном окружењу“ који се у Техничкој школи за дизајн коже реализује од 01.10.2018.-31.10.2019.године, а који се финансира из програма Еразмус +. Поред чланова Председништва, седници је присуствовао и велики број наставника и директора школа из подручја рада текстилство и кожарство, јер се у школи домаћину од 9.-11.маја 2019.год. одржавало и XXV Републичко такмичење из подручја рада текстилство и кожарство и подручја хемије и хемијске технологије. Присутни су најпре обавештени о детаљима пројекта, начину конкурисања за добијање средстава из програма Еразмус+ код Националне агенције Темпус, као и детаљима везаним за начин и ток реализације пројекта. Сазнали су детаље о мобилности у циљу обављања стручне праксе ученика и job shadowinga (посматрања на послу) за наставнике, у Солунксим фирмама. Добили су исцрпне информације о начину организовања производње у фирмама које се баве израдом производа од коже, могућностима школовања и запошљавања у овој области као и о опремљености фирми у којима су ученици обављали стучну праксу. Присутне је највише занимао сам процес производње, савремене машине које су укључене у овај процес, као и то у којој мери су ученици били ангажовани приликом обављања стручне праксе. Владало је видно одушевљење када су сазнали да су ученици били у прилици да кроје и уклапају кројне делове у програмима за ласерско сечење коже, али и да израдом шаблона, директним исцртавањем на калупу, осмишљавају уникатне моделе обуће. Ученици су били у прилици и да виде веома богату понуду материјала, и раде са кожама и крзнима високог квалитета. Наставници су опет, с друге стране, посматрањем својих колега на послу могли да увиде предности и мане рада великих компанија које се баве производњом конфекције, галантерије и обуће, али и успешних малих породичних предузећа у којима ради трећа или четврта генерација успешних предузетника. Сазнали су и како се врши пласман робе на тржиште, и које битне фазе предходе пласману робе. Након излагања, уследила су питања присутних. Највећи број питања био је у вези се могућностима финансирања оваквих пројеката из програма Еразмус+, али и питања у вези са тим како су се ученици сналазили у раду на савременим машинама, у којој мери им је било омогућено да самостално раде на таквим машинама (с обзиром на то да пуно коштају), у којој мери су самостално могли да раде са скупим материјалима какви су кожа и крзно и тд. Владало је видно задовољство када су сазнали да су ученици били у прилици да раде на различитим машинама, од равноштепајућих, машина за тањење ивица до машина за ласерско кројење и сечење коже, али и да су им на располагању били сви они материјали којих је било у производњи и да су добили на поклон узорке материјала, како кожа, тако и крзна које раније нису били у прилици чак ни да виде.
Присутни су позвани да посете сајт пројекта https://tszdk-erasmusplus.weebly.com, сајт Националне агенције Темпус https://tempus.ac.rs и сајт програма Европске уније Еразмус+ https://erasmusplus.rs/category/obrazovanje. На огледном часу уживали смо у лакоћи и функционалности процеса моделовања обуће на калупу и израде шаблона према аутентичној идеји и скици. Ове вештине који су наши ученици, сада у улози наставника, демонстрирали, научили смо у уметничко - занатској радионици бренда уникатне обуће ”Парјана” из Солуна. Наши ученици, Никола и Драган, са смера за дизајн обуће, као искусни и вешти мајстори, показали су својим вршњацима који су присуствовали огледном часу, као и својим професорима, гостима часа, како моделовање обуће и конструисање шаблона по скици, могу бити забаван и користан процес доступан свима. Час је почео уводном речју наших ученика-наставника који су нам укратко описали шта је то што ћемо данас видети и научити! Час је отпочео демонстрацијом лепљења креп траке на изабрани калуп обуће. Прекривајући читаву површину калупа, посебно је наглашено да је од изузетне важности да се овај први и почетни корак уради врло прецизно! Затим је уследио следећи корак - тражење осе симетрије на предњем и задњем делу излепљеног калупа. Након тога, кренули смо са исцртавањем жељеног дизајна, по угледу на већ готову скицу/идеју, на површини, сада већ припремљеног и облепљеног калупа. Жељеним линијама исцртавали смо делове замишљеног кроја, део по део. Линије кројних делова које смо добили, накнадно смо пажљиво исецали скалпелом, раздвајајући сваки део појединачно, тако добијајући кројне делове. које смо накнадно аплицирали на хамер папир, који се користи као солидна подлога за даљи процес кројење. Успут смо разговарали о симетрији, односно асиметрији и конституцији стопала и основним законима и правилима конструисања обуће, која би увек морала да задовољи примарну функцију удобности, испоштује законе анатомије, поред естетског и креативног аспекта који сам процес дизајнирања и стварања подразумева. У финалној фази уследило је прецизно исцртавање и допуњавање добијених кројних делова. Никола и Драган су скренули пажњу на све потребне техничке аспекте - састављања кројних делова обуће, па смо тако на сваки кројни део додавали по 1цм који је неоходан за сам процес шивења. На крају, нисмо ни приметили да су прохујала два часа после којих смо имали готове шаблоне нових модела обуће, као плод креативних идеја, сада спремних да пронађу свој пут до финалне реализације. Одржан је огледни час на коме су наши ученици, демонстрирали једну од стечених вештина током боравка у Солуну. Наиме, на часу смо, након уводног дела у ком смо упознали наше госте, ученике и наставнике са пројектом и нашим данима проведеним на мобилности, наставили са практичном демонстрацијом.
Наши ученици су демонстрирали операцију шишања ивица кројних делова крзна, тако их припремајући за шивења. Све ивице које се спајају пре шивења морају бити ошишане 1 цм, а тим поступком уклањања длаке са тих делова који ће се спајати и преклапати, настоји се да се дебљина састава сведе на минимум, како не би било никаквих задебљања на саставу и прегибу шавова. Овом приликом ученици су користили електрични тример који је успешно обавио овај део посла. Након демонстрације наших ученика који су пренели знање својим вршњацима, тако су ученици који нису били на мобилности добили прилику да се сами опробају у овом операционом кораку припремној фази шишања ивица крзнених кројних делова пре процеса шивења. Научилчи смо нешто ново и пренели искуство осталима којима је поред корисности, овај огледни час био и забаван. На радионици коју смо похађали 15. маја 2019. схватили смо зашто се многи старији чланови наших породица не уклапају у време у којем живе и често говоре о угрожености својих каријера. Постоји велика разлика у каријери како је они виде и савременом схватању овог појма. Наш школски психолог, Татјана Томић Ђоровић, која је за учеснике пројекта Стручна пракса и каријерно вођење у међународном окружењу организовала радионицу Планирање каријере и управљање каријером, објаснила нам је да је традиционално виђење каријере слично степеницама уз које се из године у годину напредује у одабраном послу. Након што би завршили факултет или неку другу школу, стручњаци би се запослили у некој компанији или установи и полако напредовали у рангу све до пензије, и то најчешће у истој компанији у којој су започели своју каријеру. Насупрот томе, по савременом схватању, каријера је нешто што се гради читав живот, стално је изложена новим одлукама и променама, успонима и падовима, и не мора се, као по некој дефиницији, задржати на само једном изабраном занимању у животу. Зато је веома важно на време научити како се планира, како се процењују сопствене способности у односу на жеље, како се праве прави избори и како се управља личном каријером. Била је то прилика и да разменимо мишљења, да говоримо о искуствима и перспективама које су се пред нама отвориле, након обављања стручне праксе у грчким фирмама и корисних разговора са стручњацима који њима управљају, и да мало провежбамо неке моделе процењивања и планирања, јер наша каријера је, мада то нисмо раније знали, већ увелико почела. Једна од многих важних ствари коју смо научили током две недеље боравка у Солуну и реализације пројекта мобилности Стручна пракса и каријерно вођење у међународном окружењу била је да - све што знамо и све што научимо у животу постаје део наше каријере чак и када тога нисмо свесни. Свака нова вештина је наша нова улазница у свет бројних могућности да се лично и професионално остваримо. Зато се и нисмо зауставили у стицању и ширењу знања након повратка са мобилности. Изазов да научимо нешто ново, и притом незаобилазно у поступку проналажења жељеног посла данас, био је утолико већи када смо сазнали да нас томе могу подучити наше школске другарице. Зато смо са задовољством присуствовали радионици коју су за нас, 10. априла 2019. приредиле Уна Рамадановић, Анђела Куч и Милица Јарановић. Како написати добар CVУна, Анђела и Милица су вршњачки едукатори и чланови Парламента ученика Техничке школе за дизајн коже. Након обуке у Инфо-центру Фондације Темпус, која је носила назив Како написати добар CV? биле су расположене да своја искуства поделе, а ми смо проценили да је вештина писања добре радне биографије управо оно што нам треба. Тако смо се заједно нашли на овој занимљивој и корисној активности. Подршку вршњачким едукаторима у припреми и реализацији ове радионице пружала је Татјана Томић Ђоровић, наш школски психолог и једна од аутора Еразмус+ пројекта Стручна пракса и каријерно вођење у међународном окружењу. Овај догађај најављен је и на eTwinning платформи за учење и сарадњу. Готово да нисмо осетили како су брзо прошле скоро две недеље. Из дана у дан, ученици су упијали нова знања, истраживали, вежбали, а онда смо одлучили да овај последњи радни дан посветимо провери знања и вештина које су стекли током боравка на стручној пракси у Солуну. Отишли смо корак даље и уместо да и данас уче од својих ментора ученици су изабрали да сами једни другима буду учитељи. Будући да наши ученици у својој школи похађају три различита смера – дизајн конфекције, галантерије и обуће, добили су прилику да удруже своја досадашња знања са новим искуствима и да својим друговима који похађају различите смерове буду водичи кроз креативну надградњу – интегрисање различитих сектора модног дизајна у једну неодвојиву целину. Било је симпатично посматрати радост на лицима ученика који су до сада у школи учили искључиво да дизајнирају, моделују и израђују модну конфекцију, док су их њихови другови са смера за дизајн обуће водили до настанка њиховог сопственог првог модела ципеле. Други су пак, добивши одрешене руке да реализују нешто по сопственој замисли, ужурбано прикупљали и сортирали делове коже и крзна, консултовали сеса својим искуснијим друговима у вези са појединостима из струке и вредно приањали на рад за машинама, не би ли израдили што више комада које ће са собом понети као сувенир и као пример колико су овладали новом умећима. Био је то изванредан пример вршњачког учења.
Након завршетка обуке разговарали смо о утисцима, постигнућима и бенефитима које им је донело учешће у Еразмус плус пројекту. Ако би требало да сажмемо читаво мноштво њихових запажања и утисака у неколико кратких реченица, могли бисмо једноставно да позајмимо оне тврдње које су најчешће понављали: -Сада сам много спремнија и храбрија да идем у сусрет својим плановима за будућност. -После овог пројекта много шире гледам на живот и значај својих одлука у њему. -Мислим да ћу поново размислити о свом школовању, јер ми се сада отварају могућности на које нисам рачунала. -Посебно сам задовољан што сам имао прилику да испробам рад на савременим машинама; сада све изгледа много лакше. Ко зна, можда ћу ускоро и сам имати овако нешто. -Први пут сам детељно проучила целокупан процес производње и сагледала начин на који функционише једнао предузеће. Можда бих и сама могла да будем добар предузетник, то ми више не изгледа тако неизводљиво. -Сада сам потпуно сигуран да ћу се бавити модним дизајном, али на другачији, свеобухватнији начин. Мислио сам да дизајн обуће и није нека нарочита ствар, а сада сам просто фасциниран. Бићу дизајнер који ради све што има везе са модом. -Нисам ни слутила колико тога могу сама. Поносна сам на себе. И захвална сам за прилику коју сте ми пружили. -Пропричала сам енглески! А и грчких речи сам пуно научила, а мислила сам да немам талента за језике... Из свега овога можемо закључити да је све што су, на различитим плановима, наши ученици искусили током ове две недеље, било веома подстицајно, да их је подстакло на сазревање, освестило и припремило не само за озбиљније и одговорније планирање каријере, већ и за самостални лични развој и изградњу целовите и успешне личности. |
АуториБранијета Конџуловић, проф. српског језика и књижевности Архива
October 2019
Категорије |