Главна тема данашње посете фирми "Theodorou Leather" била је кожа, као племенити материјал, па је у том духу директор компаније Јоргос Теодору и започео своје обраћање ученицима. Рекао је да је кожа "као злато" и да свуда у свету има исту вредност, а да од занатског умећа зависи да ли ће та вредност засијати у пуном сјају. Сазнали смо да компанија успешно послује већ 42 године, а тренутно је највећи произвођач и извозник кожне конфекције на подручју Грчке. Пре него што је ученицима отпочео причу о различитим врстама коже и крзна, директор Јоргос, представио је укратко читав процес од прераде сирове коже до добијања готових кожа (штављење, испирање, истезање, бојење, печење, брушење,...). Ученици су имали прилике да виде и опипају узорке коже из различитих фаза производње. Детаљније им је представљено неклолико врста најзаступљенијих кожа. Господин Јоргос посебан нагласак ставио је на напу, као на основну кожу глатког лица као једну од најзаступљенијих у производњи. Ученици су учили да опипавањем и посматрањем уочавају разлике између јагњеће и козје коже. Напоменувши телећи бокс као једну од најквалитетнијих врста коже, која временом и својим трајањем добија на лепоти и квалитету, господина Теодору је истакао значај правилног одржавања производа од коже. Као стари познавалац овог заната откривао је ученицима тајне и различите технике и начине препознавања и утврђивања квалитета коже. Посебно задовољство ученицима је причинила могућност да се изблиза упознају са различитим врстама крзна, будући да је овај материјал врло скупоцен, с тога и не тако често дпоступан. Имали су прилику да опипају и упоређују крзна визона, нерца, дабра, видре,... Господин Теодору указао им је на разлику између племенитих (скупоцених, природних) и оплемењених (хемијски и механички третираних) крзна. Ученике и наставнике интересовало је на који начин се обезбеђују кадрови за ову веома успешну производњу будући да, по нашим сазнањима, у Грчкој не постоје занатске школе из области кожарства. Господин Теодору одговорио је да његови радници знања стичу учећи од искуснијих мајстора у фирми. Притом је нагласио да стручно усавршавање траје колико и радни век, а као пример је навео сопствено искуство које стиче годинама обилазећи најуспешније фабрике широм Европе и усавршавајући не само своје занатске, него и предузетничке способности и вештине.
0 Comments
Leave a Reply. |
АуториБранијета Конџуловић, проф. српског језика и књижевности Архива
October 2019
Категорије |